Practical Magic 2 recenzija ★★ (2/5)
Praktična Magija 2 – melodrama
Distribucija: Blitz Srbija
IMDB: 6.3
Rotten Tomatoes – Kritičari: 36% / Publika: – TBD
Intro
Pre nego što pričamo o nastavku, moramo da se vratimo na original, zašto je Practical Magic došao do kultnog statusa i zašto dobijamo nastavak 28 godina kasnije.
Practical Magic iz 1998. je bio jedan od najvećih box office razočarenja te godine. Koštao je 75 miliona dolara, zaradio 46 miliona, i dobio uglavnom loše kritike. Ceo studio je bio duboko razočaran. Ali Sandra Bullock i Nicole Kidman su uvek bile ponosne na film i nastavile dalje da grade svoje uspešne karijere. A onda se desilo nešto veoma čudno.
Film je na VHS-u i DVD-u pronašao publiku koja ga u bioskopu nije videla, prvenstveno nove generacije devojaka koje su u njemu prepoznale nešto što Hollywood nije znao tada da kanališe, priču o sestrinstvu, ljubavi i magiji koja ima cenu. Kao i film The Craft iz 1996, Practical Magic je došao do kultnog statusa. Ima nešto specijalno u laganim romantičnim pričama koje imaju u sebi neku vrstu čarolije.
Sandra Bullock i Nicole Kidman se vraćaju kao sestre Owens, Dianne Wiest i Stockard Channing ponavljaju svoje uloge njihovih tetaka, a kako to biva u holivudskim franšizama pojavljuje se nova generacija sa Joey King i Maisie Williams u ulogama Sallyinih ćerki. Na papiru dobra ideja. U praksi loša realizacija, bolje da popijete par margarita pre gledanja. U pitanju je zapravo jedna glorified tv serijska epizoda sa fantastičnom glumačkom postavom. Ako vas početak podsetio na Desperate Housewives i to sve sa sličnom naracijom i muzikom, e to je otprilike to.
And the story goes
Dvadeset pet godina posle originalnog filma, Sally Owens (Sandra Bullock) živi povučenim životom, fokus je očigledno na baštu, kuvanje i stvarni život, sve kako se ne bi razmišljalo o magiji. Gillian (Nicole Kidman) je, naravno, potpuno drugačija. Porodična kletva, žene iz porodice Owens osuđuje muškarce koji ih zavole na iznenadnu smrt.
Sve se menja kada se Sallyina ćerka Kylie (Joey King) zaljubi, a njen dečko nastrada u saobraćajnoj nesreći i padne u komu. Tek tada Kylie otkriva ono što porodica Owens dugo krije: postoji generacijska kletva koja prati sve Owens žene. Svaki muškarac kojeg zavole plaća cenu.
Porodica se mora suočiti sa magičnim porodičnim tajnama i da pronađe način da razbije kletvu pre nego što bude prekasno za novu generaciju veštica.
Priča je možda na papiru i kvalietnija od samog film, generacijska kletva, porodična trauma, magija kao metafora za žensku sudbinu. Ali u izvedbi se sve pretvara u jednu predugu epizodu Očajnih domaćica koje su previše gledale Bewitched.
Očajne veštice
Sasvim je očigledno da se Sandra i Nicole odlično zabavljaju snimajući ovaj film. Njihova filmska hemija je i dalje tu, a svaka scena u kojoj su njih dve zajedno vraća nas na sekundu u neko prethodno vreme. Nostalgija trip. Ali sve oko njih, scenario, tempo, dijalozi, oh koji jbni dijalozi… to je sve katastrofa. A da i ne počinjem priču o novoj generaciji i prenošenju štafete na mlađu publiku, nešto kao Disney sa Star Warsom. Cringe cringe cringe!
Prvi deo filma je toliko spor i forsirano hiperemotivan da počnete da proveravate koliko će ovo čudo da traje. 130 fudging minuta! Priča je više nego predvidiva, sve znate od početka, a postoji i onaj osećaj kao kad gledate neki film na netflixu kada vam se ponavlja priča 3 puta jer ste zaista ograničeni. Ugh!
Ima jedan detalj koji savršeno ilustruje nivo scenarija: likovi oslovljavaju engleskog profesora mračnih magijskih veština Ian Wrighta sa imenom i prezimenom skoro svaki put. On nikad nije samo Ian ili profesor Wright. Ne, on je uvek Ian Wright. Ono wtf!? Jeste sitnica, ali scenarista treba da dobije šamar za ovaj previd.
Uvođenje ćerki kao next generation veštica je novi nivo tragedije. Joey King i Maisie Williams su solidne glumice, ali likovi Kylie i Antonie nisu dovoljno razvijeni da nose bilo kakvu emotivnu težinu. Dianne Wiest i Stockard Channing kao tetke su i dalje savršene, ali i one su svedene na sporedne uloge koje su tu samo da popune priču.
Postoji nešto tužno u gledanju Sandre Bullock u ovom filmu. Ne zato što je loša, naprotiv, ona je i dalje šarmantna i topla. Ali imate osećaj da tvorci filma nisu znali šta da rade sa njenim likom. U jednom momentu ona je zabrinuta majka, u drugom zaboravi na decu i krene na dejt. Potpuno šizofreno ali samo opisuje utisak celog filma. Jako nabacano i pretrpano.
Ok, na kraju sasvim je jasno je da je ovde nostalgija glavna karta za nastavak filma, ali glumice renomea Sandre Bullock i Nicole Kidman su ipak zaslužile malo bolji scenario. Susanne Bier je definitivno režiserka koja je samo za TV serije i neku kraću formu.
Kultna scena sa ponoćnim margaritama u originalu je bila živa, duhovita, spontana i haotična. Drugi deo je anestezirana verzija celog tog hypa, priča se o emocijama ali one na žalost ne postoje u ovoj verziji priče jer su likovi osakaćeni. Film je trebao biti kraći, oštriji, duhovitiji i detaljnije isečen u montaži. Editing je definitivno lost art u Hollywoodu.
Ukoliko se ipak odlučite da pogledate Practical Magic 2 popijte par margarita. Biće vam lakše.
Leave a Reply