Post-apokaliptični filmovi – 5 preporuka uz novi film Dog Stars
The Dog Stars je post-apokaliptični film o čoveku koji preživljava kraj sveta sa svojim psom i starim avionom, melanholično, poetično i surovo sve u isto vreme. Ako vam je ta kombinacija usamljenosti, nade i sveta budućnosti koji samo u ostacima podseća na ovaj naš današnji svet, ovo je naših pet preporuka za post-apokaliptične filmove koji sličnu emociju sa novim filmom Ridleya Scotta Sazvežđe psa:
I Am Legend (2007) – Francis Lawrence
Will Smith usamljen u New Yorku sa svojim psom kao jedinim drugarom, u svetu koji je potpuno prazan. Osim onoga što izlazi noću. I Am Legend je možda najdirektnija paralela filmu Dog Stars, onaj isti osećaj potpune usamljenosti, isti odnos između čoveka i psa koji mu je jedina emotivni saputnik, i New York koji izgleda lepo i strašno kada je potpuno ispražnjen. Scena u video klubu je jedna od najtužnijih u post-apokaliptičnom žanru, a završnica je i danas kontroverzna, ali sigurno ne možete da je zaboravite.
The Road (2009) – John Hillcoat
Cormac McCarthy, Viggo Mortensen i dečak koji hoda kroz svet iz kojeg je otišlo sve osim pepela. The Road je možda najtužniji film na ovoj listi, nema nade, nema boja, nema muzike. Jedna velika praznina. Samo otac i sin koji idu prema moru jer se nadaju da tamo postoji neka sreća. Ako Dog Stars ima poetičnu melanholiju, The Road ima brutalnu, neizrecivu tugu koja vas prati danima posle. Viggo Mortensen u ulozi koja je trebalo da donese Oskar, i film koji je savršena adaptacija jednog od najvećih romana 21. veka.
WALL-E (2008) – Andrew Stanton
Najmanje očekivan izbor na listi, Pixarov animirani kultni film, koji je možda emotivno i najbliži Dog Stars. WALL-E je mali robot koji je ostao sam na napuštenoj Zemlji, sakuplja smeće i gleda stare filmove, i čeka nešto da se desi. Usamljenost, rutina kao mehanizam preživljavanja, i trenutak kada nešto naruši tu rutinu i promeni sve, ista emocionalna arhitektura kao Dog Stars, samo u animiranom pakovanju. Prva polovina filma bez dijaloga je jedno od najlepših kinematografskih iskustava koje je Pixar ikad napravio.
Mad Max: Fury Road (2015) – George Miller
Suprotni pol od melanholije Dog Starsa, glasno, brzo, dinamično, potpuni vizuelni spektakl ali svet sa sličnim postulatima. Nestalo je sve što je bilo vredno. George Miller je sa 70 godina napravio akcioni film koji je redefinisao žanr i uzeo šest Oskara. Ali Fury Road nije nikad bio akcioni film, to je film o tome šta ljudi rade jedni drugima kada nestanu pravila, i šta su spremni da žrtvuju za slobodu. Charlize Theron kao Furiosa je jedna od najvećih akcionih heroina u istoriji filma, a film je svojim vizulenim stilom iscrtao budućnost postapokalipse…
Children of Men (2006) – Alfonso Cuarón
Svet u kome žene više ne mogu da rađaju, i jedan čovek koji mora da pronađe sigurno mesto poslednjoj trudnici na svetu. Cuarón je napravio film koji izgleda kao dokumentarac iz budućnosti koje ne želite da vidite, to su dugački kadrovi bez reza, kamera koja prati likove kao da je i sama deo sveta, i nasilje koje ima težinu jer nije stilizovano. Children of Men je možda i dalje najbliži film pravom osećaju post-apokalipse koja nije spektakl, već svakodnevni, iscrpljujući kraj sveta koji dolazi polako. Clive Owen u ulozi za koju nikad nije dobio dovoljno hvale.
Leave a Reply