Najboljih pet

Michael: ★★

Majkl, biografija, Distribucija: Taramount film

IMDB: 7,7/10
Rotten Tomatoes – Kritičari: 37 % / Publika: 97%

Pisanje recenzije filma Michael će uvek biti problematično. Kako bi sama ocena filma bila što objektivnija, morao sam da dekonstruišem moju nostalgiju, njegovu muziku, i očigledne emocije koje svi imamo kada govorimo o Michael Jacksonu. Nostalgija širom sveta je očigledna, rezultat na box officeu je impresivan, ali ja bih rekao da on ne proizilazi iz kvaliteta filma već upravo iz emocija koje vučemo iz naše mladosti. Kao u slučaju sa filmom o Amy, ovo je verzija koju je odobrila prvenstveno porodična zadužbina koja je film videla kao PR alat da se popravi imidž pokojnika i da se unovči nostalgija. Kao i uvek u ovakvim slučajevima, rezultat je uvek isti, film postaje album Greatest hits koji se pretvara u film.

Ako ste mislili da je Bohemian Rhapsody svedena verzija Freddie Mercurya sa nedostatkom hrabrosti, film Michael je predstavio Michael Jacksona na nivou animiranog 2 D lika a iz wanna be bajke o bezgrešnom Michaelu koji je samo želeo da bude Peter Pan i da živi na svom Neverlandu ranču sa dečacima (i know right!?). Ali o toj realnosti i Michaelu kao živoj osobi sa manama, pogledajte dokumentarac Leaving Neverland. Film Michael je ušećerena verzija njegove porodice i verzija koju bi oni želeli da vide. Sve ovo liči na njegov greatest hits album, što je sasvim ok, ali istovremeno deluje kao jedan običan money grabbing PR stunt.

Veliki biopici, filmovi poput Ray, Walk the Line, I Tonya, Rocketman (biografije koje treba da pogledate CLICK) , postavljaju jedno osnovno pitanje: ko je bila ta zvezda kada su se svetla pozornice ugasila? Šta je formiralo, šta je slomilo istu, kako se poznate ličnosti nose sa teretom slave u mračnim momentima života? Michael ne postavlja nijedno od tih pitanja. Svaki oštar ugao je zaobljen. Ne postoje trenuci nelagode. Njegovi dijalozi su svedeni na promociju njega kao sveca („ja samo želim world peace i da pomognem deci“). Svako pitanje je tiho zaobiđeno. To nije pripovedanje. To je upravljanje imidžom.

Ali moram da budem pošten prema imitaciji MJ-a. Jaafar Jackson je uradio impresivno istraživanje i skinuo Majka u detalje. Glas, pokret, fizička aura, moonwalk, karakteristični hee-hee zvuk, sve je tu. Sin Jermaine Jacksona je proveo godine studirajući strica i to se vidi. Muzičke scene su neverovatne, Majklovi nastupi su rekreirani do perfekcije.

Međutim….opet to međutim… Jaafar nije glumac. On je savršeni imitator. Čim dođe do scene koja zahteva pravi emotivni rad, dijalog koji nosi težinu, prikazivanje humanosti osobe, trenutak koji bi trebalo da razotkrije čoveka iza ikone, tu se sve sruši. Istina je da mu i redaktovani scenario ne daje previše prilike da se dokaže, realno svi likovi izgledaju površno i plitko, potpuno 2D likova, čak i neke platformske igrice imaju više vremena posvećenom razvoju glavnog lika. Dijalozi između Majkla i bilo koga drugoga zvuče kao da ih je napisao neko ko nikad nije čuo kako ljudi razgovaraju. Odrasli Majkl nije osoba u filmu, on je samo samo rekvizit. Colman Domingo u ulozi Joe Jackson daje sve od sebe i jedini je lik koji liči na ljudsko biće sa svojim manama. Ostali likovi su samo dekor koji popunjava big screen između njegovih nastupa.

Michael je film koji postoji zato što je Michael Jackson najveća muzička ikona svih vremena, i zato što je je deo njegove porodice procenio da se to može unovčiti. Opet se vraćamo na apsurdnost momenta jer ga je ista ta porodica koristila tokom celog života na sličan način, pa eto prilike da se ista praksa nastavi i posthumno. Momenat za ovaj nostalgijski PR film je savršen, rezultat od 217 mil $ širom sveta do danas (film će ovim tempom preći 1 milijardu worldwide) ukazuje da njegova muzika i dalje traje i da je njegova figura i dalje veća od života.  King of pop! i to mu se ne može oduzeti.

Ali gledanost filma i dobar film nisu ista stvar (heeey Avatar fanovi). Svako ko je voleo muziku Michaela Jacksona sigurno će biti zadovoljan filmom. Za nas koji tražimo ljudsko biće u biografiji, mi zaslužujemo biopik koji se ne plaši sopstvenog subjekta. A možda se porodična zadužbina sa razlogom plaši dubljeg istraživanja, ali za to opet moramo da se vratimo na temu njegovog kasnijeg života i činjenicama i dokazima koji bi u svakom pravičnom pravnom sistemu bili jasni znaci kriminalnih aktivnosti aktera. (dokumentarac Leaving Neverland)

U svakom slučaju Michela je wanna be bajka o jednom super talentovanom muzičaru. Full stop. Ajd da ne analiziramo više od toga.

Ocena: ★★ (2/5)