1. Swimming Paul & Malaki – “Kisses and Cigarettes”

Swimming Paul je producent poznat po svom nostalgičnom “lo-fi” elektronskom zvuku, dok je Malaki jedan od najtalentovanijih irskih umetnika koji kombinuje rep i spoken word stil.

Pesma Kissess and Cigarettes objavljena je početkom 2026. godine, i savršeno spaja melanholičnu atmosferu i emotivan tekst. Pesma istražuje teme prolaznosti gde se ljubav i samodestrukcija mešaju u isti cigaretski dim, podsećajući nas na sitne poroke koje nas vezuju za prošlost.

2. Meltt – “Up all night”

Kanadski Meltt je alternativni psihodelični rok bend iz Vankuvera, prepoznatljiv po svojim karakterističnim psihodeličnim ukrasima i “dream pop” atmosferi.

“Up All Night” pulsira kao unutrašnji monolog nekoga ko ne može da pobegne od sopstvenih misli, dok se gitare i sintisajzeri spiralno prepliću. Postoji nešto hipnotičko u načinu na koji pesma raste, kao da vas polako uvlači u sopstvenu insomniju. To je muzika za vožnje bez cilja i noći koje se ne završavaju.

Produkcija je slojevita, sa puno sintisajzera koji stvaraju osećaj lebdenja, što je postalo zaštitni znak ovog benda. Poslušajte i ako vam se svidi zapratite na Spotifyu, njihov novi album Pathways stiže 12 juna 2026.

3. Artemas – “time alone w u”

Sad već moram priznati da svaka pesma ovog autora dolazi na moju listu najslušanijih pesama. Artemas je mladi alt-pop umetnik koji je postao globalno popularan zahvaljujući svom specifičnom, pomalo mračnom i basovitom pop zvuku.

“Time Alone w u” zvuči kao poruka koja nikad nije poslata, puna čežnje i tihe zavisnosti od druge osobe. Minimalistička produkcija ostavlja prostor njegovom glasu da bude krhak i ranjiv. Još jedna pesma sa neodoljivim groovom koji odmah ulazi u uši.

4. Father John Misty – “The Old Law”

Josh Tillman, pod imenom Father John Misty, ovde još jednom secira svet kroz prizmu ironije, religije i egzistencijalne teskobe. “The Old Law” zvuči kao mračna propoved o pravilima koja su nas oblikovala, a istovremeno i zarobila. Njegov baršunasti glas i klasična, skoro biblijska melodija daju pesmi osećaj večnosti, dok tekst podseća koliko su te “stare istine” često nasilne i lažne. Kao i uvek Father John Misty daje nešto više od same muzike, pesma je psihodelična, bogata gitarama i prepuna ciničnih, filozofskih stihova o smislu života i “starim zakonima” postojanja.

5. David Byrne – “drivers license”

Legendarni frontmen grupe Talking Heads i vizionar art-popa, David Byrne, nastavlja da iznenađuje svojim eksperimentalnim pristupom muzici i u osmoj deceniji života.

Ako vam pesma zvuči poznato, originalnu pesmu je objavila sada već teen pop zvezda Oliva Rodrigo, a David Byrne je objavio svoju interpretaciju pretvarajući Rodriginu tinejdžersku baladu u art-pop, gotovo teatralnu refleksiju iz ugla odraslog čoveka.

Njegov glas, pomalo krut i teatričan, daje nov smisao stihovima o gubitku, nostalgiji i mladosti. Umesto tinejdžerske tuge, ovde dobijamo refleksiju zrelog čoveka koji gleda unazad na iste emocije. To je Byrne u svom najboljem izdanju – kao hroničar ljudske ranjivosti kroz čudnu, pametnu prizmu.