Upomoć! Novi film majstora zabavnog horora Sama Raimija definitivno se savršeno uklapa u njegov prepoznatljivi portfolio. Trailer je definitivno pomalo misleading, navodeći nas na pogrešan trag da je reč o nekom dubljem preispitivanju toksičnih odnosa šefa i zaposlenog, ali zapravo to je potpuna besmislica i nema previše veze sa samim filmom.
Send Help je prvenstveno beskompromisni pulp horor, komedija koja će vas nasmejati, na trenutke pošteno preplašiti, a odmah zatim ponovo naterati u smeh. Osvežavajuće nepretenciozan, ovaj film je još jedan dokaz da bioskopsko iskustvo ne mora uvek da bude opterećeno porukom, već može biti čista, nepatvorena zabava.
Radnja nas upoznaje sa Lindom Liddle, potcenjenom i često ponižavanom radnicom u velikoj korporaciji koja godinama tavori u sektoru planiranja i strategije. Sve se menja kada na poziciju novog šefa dolazi Bradley Preston, sin vlasnika kompanije, koji na nju gleda sa vizuelnim gađenjem i iz čistog površnog hira pokušava da je se reši. Ipak, sudbina (i kvar na avionu) ima drugačije planove. Tokom poslovnog leta, njihova letelica se ruši u blizini pustog ostrva, a Linda i Bradley ostaju jedini preživeli. Njihova bizarna igra preživljavanja može da počne.
Baš kao u Raimijevim prethodnim ostvarenjima poput Evil Dead ili Drag Me to Hell, granica između napetosti, horora i komedije ovde gotovo da ne postoji. Režija koristi dinamične uglove kamere i prenaglašene zvučne efekte, stvarajući osećaj konstantne, ali uzbudljive nelagode koja vas drži prikovane za sedište.
Kreativni tim se očigledno sjajno zabavljao osmišljavajući praktične efekte i gory scene – a posebno treba izdvojiti sekvencu sa lovom na divlju svinju. Ako smo išta naučili iz ovog filma, to je: nikada, ali nikada ne idite u lov na divlje svinje. Upravo taj momenat, gde se susreću krvavi naturalizam i apsurdni humor, definiše ovaj film kao B-horor u najboljem smislu te reči.
Send Help otvoreno igra na kartu adrenalina, šoka i crnog humora. Film je svestan svog žanra, neopterećen je suvišnom ambicijom i potpuno posvećen onome što najbolje radi – zabavljanju publike koja voli ovaj senzibilitet. I dok su neki ljudi napustili projekciju na pola puta (verovatno očekujući ozbiljniji film), ja sam izašao sa širokim osmehom na licu. Pouka je jasna: pre nego što kupite kartu, znajte šta idete da gledate. A ako idete po Raimijevski tip horora, dobićete ga u punom sjaju.
Ocena: ★★★½☆