Zlatno doba parodije, onaj golden age vladavine braće Zucker i Mela Brooksa, decenijama je bilo u senci kratkih internet skečeva i YouTube nadsinhronizacija. Delovalo je da na bioskopskom platnu više nema mesta za ovakvu vrstu apsurda, a onda se 2025. godina (uz najave iz 2025) neočekivano desila renesansa: reboot kultnog Golog Pištolja (The Naked Gun) i britanski odgovor u vidu filma Fackham Hall. Kako je to slikovito objasnio Jimmy Carr:

“Ako ćete ove godine gledati jednu parodiju, gledajte The Naked Gun – ako ćete dve, obavezno pogledajte Fackham Hall.”

Dok se američki pandan oslanja na sopstveni, decenijama građeni univerzum, Fackham Hall nišani direktno u srce britanske tradicije i njihovu kultnu seriju Downton Abbey. Scenario je rezultat sudara dva kreativna tabora: braće Carr (Patrick i Jimmy) i braće Dawson (koji tehnički čine dva brata Steve and Andrew i njihov prijatelj iz detinjstva Tim Inman). Rezultat je hirurški precizna satira smeštena u 1931. godinu, drugi svetski rat još nije na pomolu, a bogataši su se tek oporavili od prvog.

Osnovni zaplet nosi porodica Davenport, aristokrate čija je jedina životna misija da udaju ćerku za bliskog rođaka. Motiv? Naravno, očuvanje privilegije života na velelepnom imanju Fackham Hall. Za njih je selidba u gradsku vilu gora od same smrti, a ta vrsta egzistencijalnog užasa bogatih služi kao savršeno gorivo za humor.

Feckham hall je komedija koja zadovoljava šire ukuse komedije, ima tu svega ali izdvojili bi ove vrste humora:

• Za pametnjakoviće tu su britke opaske o sestrama Bechdel ili J.R.R. Tolkienu koji usred scene grozničavo traži imena za likove svojih knjiga
• Za ljubitelje klasične fizičke komedije tu su klasične jurnjave, promašena vrata i fizička komedija koja nikada ne zastareva.
• Za ljubitelje humora apsurda tu je između ostalog scena lova na patke u kojoj sa neba, iz neobjašnjivih razloga, padaju jelenovi.

Glumačka ekipa je neočekivano kvalitetna za ovaj žanr,verovatno najpoznatiji Damian Lewis  koji donosi potrebnu dozu ozbiljnog autoriteta koji svaku glupost čini smešnijom, dok nas Tom Felton u ulozi odraslog čoveka surovo podseća na to koliko je vremena prošlo od početka Harry Potter sage. Posebno osveženje je mali, ali efektan nastup samog Jimmyja Carra, lišen svog prepoznatljivog (i za mnoge iritantnog) smeha, Carr nam je pokazao da odlično razume komični tajming i sa druge strane kamere.

Fackham Hall je sat i po čiste zabave. On ne pokušava da bude ništa više od onoga što jeste, vrhunska parodija koja uspeva da balansira između “prizemnih” fora (dovoljno je ime imanja izgovoriti u maniru Del Boy-ja iz Only Fools and Horses) i inteligentne društvene satire.

U svetu koji se često shvata preozbiljno, ovaj film nam je bio preko potreban. Parodija nije mrtva; samo je dobila britanski akcenat i malo oštrije zube.

Ocena: ⭐⭐⭐⭐ (4/5)