Ko je Vince Gilligan – mastermind iza Pluribusa

Stvaralački put Vincea Gilligana nikada nije bio samo put jednog scenariste. Bio je to put čoveka koji je stalno preispitivao moral, posledice, prirodu izbora i cenu sreće. I zato je Pluribus – iako formalno najveće Gilliganovo odstupanje od realnosti, ono je zapravo logičan nastavak njegovog rada.

The X-Files – rana fascinacija nepoznatim, kosmičkim i neljudskim

Gilligan je svoje najranije scenarističke godine proveo pišući za The X-Files, gde su teme poput – invazije, kolektivne svesti, nevidljivi entiteti, kosmički signali, i druge razne situacione strašne priče bez pravog čudovišta bile njegov domen.

Priključenje  iliti  proces udruživanja – Joining – u Pluribusu bi mogao da stoji direktno uz epizode The X-Filesa koje se bave telepatijom, teorijama zavere i idejom da se čovek može transformisati spoljnim (nevidljivim) silama i uticajima.

Kao što X files kaže – najstrašniji horor je onaj koji se dešava u tišini. A Pluribus je upravo to, potpuna tišina i izolacija.

Breaking Bad – anatomija raspadanja individue pod pritiskom sistema

U Breaking Badu, Gilligan je izgradio priču o Walteru Whiteu kao moralnoj spirali – o čoveku koji misli da može da pobedi sistem transformacijom, ali zapravo postaje najgori proizvod tog istog sistema.

U Breaking Badu sistem lomi čoveka, a u Pluribusu sistem mu nudi sve što poželi, sakrivajući prave namere.

Suština je upravo u tome, kada vi kao jedna posebna individua želite da vrisnete i odskočite od sistema, vi postajete problem. Zar ne osećamo svi to danas!?

Better Call Saul – ceo univerzum iz perspektive marginalca

Saul Goodman/Jimmy McGill je Gilliganov prvi lik koji nije heroj, nije zločinac, nije žrtva – već neko ko stalno pokušava da se uklopi u previše uredan svet. Svaka epizoda ove serije je studija o tome kako se oseća čovek koji nije na pravoj frekvenciji društva.

To je isti ritam na kojem Gilligan gradi Carol Sturku. Carol je Saulov osećaj tuge izvučen do maksimuma.

Ako je Breaking Bad bio Gilliganov gnev, a Better Call Saul njegova tuga, onda je Pluribus njegova anksioznost.

Pluribus

Televizijska serija Pluribus, najnoviji poduhvat Vincea Gilligana odmiče nas daleko od njegovih prethodnih radova, prvenstveno kriminalističke tragedije Amerike, i ulazi u prostor distopijske komedije, sa scifi elementima- jedan globalni event tzv. Joining – koji spaja svest milijardi ljudi u jednu harmoničnu, mrežu, jedan um u kome su svi povezani. Ali ono što seriju čini posebnom nije sama premisa, već izbor glavne protagonistkinje.

Upoznajte Carol, možda najnesrećniju, najumorniju ženu na planeti, jednu od retkih koja ostaje imuna na virus / poziv kolektiva. U svetu univerzalne sreće, ona postaje „greška u sistemu”, anomalija, pukotina u fasadi idealnog.

Ta pukotina, međutim, nije tek narativni trik. Ona je ključ celog Gilliganovog pogleda, u svetu u kojem je suprotno mišljenje postalo gotovo nemoguće, melanholija se pojavljuje kao poslednje utočište (naše) slobodne volje.

We are the Borg, you will be assimilated

Ok nije baš da je Borg kolektiv došao i asimilirao celu Zemlju, ali sam event Joining-a u Pluribusu veoma podseća na Borgovu asimilaciju –  čin pristupanja jedinstvenoj svesti gledaoca navodi na razmišljanje šta znači postojanje jednog uma, nestanak individualizma. Zamislite da se za ništa ne pitate, da je sve predodređeno.

1. Euforija pripadanja

U prvim scenama nakon Joininga, Gilligan detaljno prikazuje euforične izraze lica, njihovu mirnoću i odsustvo konflikta. Sreća se ne prikazuje kao mogućnost, već kao imperativ. Ova verzija spasenja veoma podseća na razne kultove u kome osoba pronalazi svoju sreću, ali istovremeno gubi individualnost, i dopušta potpunu kontrolu istom tom sistemu. Ovakvi ljudi su očišćeni, nestaju individualne nijanse i različitosti.

2. Nestanak privatnog

Joining briše granice između nas i njih, nestanak tajni, želja, identiteta. Sve postaje opšte javno dobro. 

3. Utopija kao maska nad kolonizacijom:

Pod površinom kolektivne ljubavi leži osvajanje: preuzimanje ljudskog uma od strane nečeg spoljnog. Ali Gilligan čini mudru stvar,  ne prikazuje taj fenomen kao strašnu invaziju. Naprotiv, invazija dolazi kao poklon: savršena harmonija. Time serija postavlja pitanje koje je mnogo opasnije – Ako vam je prijatno u okupaciji, da li je to i dalje okupacija?

CAROL STURKA – 100 godina samoće

U svetu gde su ljudi preporođeni, Carol ostaje okovana sopstvenim slabostima –  nesigurnošću, tugom, kreativnim stagnacijama, emocionalnom distancom. Gilligan je namerno bira za glavnu junakinju jer ona nije heroj današnjice, šta više ona je jedan neprilagođeni član društva, outsajder.  Ona je protivteža modernoj mantri da vam uspeh u životu donosi sreću.  Ono što danas izgleda kao mana, u seriji postaje glavno oružje. Melanholija, više nije patologija. Ona je otpor.

Carol Sturka je simbol svega što savremena kultura pokušava da popravi.

Jedina nesrećna osoba mora da spasi svet od opšte sreće. To je uvod u dublju meditaciju o prirodi sreće, slobode, individualnosti i kolektivizma. U svetu u kojem svako deli misli i emocije, sećanja i iskustva – gde granica između privatnog i opšteg nestaje – serija postavlja provokativna pitanja: Da li je uniformna sreća stvarno vredna? Šta znači biti čovek, sa svim svojim nesavršenostima, tugama, nostalgijama i dilemama? I koliko je opasno kad „dobro”, u imenu mira i harmonije, počne da guši raznolikost?

Inspiracija iza Pluribusa

Dok su Breaking Bad i Saul imali prizvuke moralne filozofije, Pluribus je čista politička alegorija, ali ne u Orvelovom brutalnom smislu. Gilligan preuzima nešto mnogo suptilnije:  ideju da najopasnija diktatura nije ona koja zabranjuje, već ona koja uklanja konflikt mišljenja i uvodi uniformnost.

Joining je savršeni Orwellovski mehanizam: svi su srećni, pa samim tim nema protivnika i drugačijeg mišljenja.   Očigledan je i uticaj Huxleyovog Brave New Worlda, svet u kome ljudi više ne žele slobodu, jer će im njihova sreća biti draža. Ovde sreća nije izbor, ona je zaraza.

Pluribus je planiran da ima 4 sezone, a tri ključna životna pitanja kojima je Gilligan bavi biće prisutna i ovde

1. Da li je čovek slobodan ako misli da je srećan?

2. Šta znači biti individualan u svetu prepunom pravila, kompromisa i kolektivnih očekivanja?

3. Šta je istina, a šta konstrukcija – i ko ima pravo da je oblikuje?

Ova su neka pitanja na koja nema konkretnog odgovora, ali ona su od suštinske važnosti za razumevanje života danas, razumevanje individualnosti i sveta oko sebe. Sve što vas natera makar na malo da stanete i razmislite vredno je vaše pažnje.

Pluribus možete gledati preko AppleTV platforme.