Koliko je realno očekivati da partner ispuni naše emotivne potrebe? Pedeset posto? Da li je sedamdeset ili osamdeset? Ili možda svih 100% ? U svom šarmantnom i diskretno dirljivom filmu Pillion, reditelj Harry Lighton se igra ovim mogućnostima bez trunke osude. Ovo je film koji bez ustezanja bavi sa ljudskom seksualnosti i emocijama, nešto što je u konzervativnim društvima poput balkanskog veoma tabu tema i često ostaje zauvek prikriveno.

Za mene, Pillion je odrasla priča o sazrevanju pojedinca koja nas podseća da nismo rođeni sa znanjem u sebi; ono se menja kroz vreme, iskustvo i samospoznaju koju stičemo kroz naš životni put, kako bi rekli  – iskustvo je majka mudrosti, naše životne lekcije bilo da su dobre ili loše čine ljude koji smo u ovom datom trenutku. Konstantna promena i učenje. U svetu filma Pillion, istini za volju, ova životna škola je malo više kinky, okrenuta ka gay leather kinky BDSM lifestyle-u, ali u isto vreme ona je isto tako veoma romantična i realna. U rečima presvete Madonne – Express yourself don’t repress yourself!

Sazrevanje sa 200 na sat u krivinu

Harry Melling tumači Colina, neprilagođenog gay mladića čiji život deluje neispirativno i dosadno, on radi za londonski parking servis i izdaje kazne za parkiranje, a u slobodno vreme ide na dosadne dejtove i peva u kvartetu sa svojim ocem. On je nespretan, neiskusan, potpuni autsajder, sve dok ga ne primeti Ray (Alexander Skarsgård), bajker koji u Colinu vidi dar za posvećenost. Iako njihov odnos počinje veoma direktno u jednoj slepoj ulici, on se ubrzo pretvara u jednu neobičnu BDSM romansu.

Dok Colin kroz njihovu strogo regulisanu vezu gradi svoju ličnost i pronalazi grupu koja ga prihvata, njegov partner bajker Ray (Skarsgård) ostaje misterija. Skarsgård je odličan u ulozi čoveka koji živi svoj BDSM stil života 24/7. On se čak i ne ljubi sa partnerom. Iako Ray pokazuje naklonost, on to čini isključivo pod svojim uslovima. Rayeva dominacija nije samo stvar ukusa, već potencijalno i njegov način da se zaštiti od stvarne intime. Dok Colin sazreva učeći o svojim granicama, Ray se suočava sa sopstvenom nesposobnošću da se poveže izvan okvira uloge koje je sam sebi zadao.

Više od obične vožnje

Colinova transformacija nije samo seksualna, već mnogo više od toga. On kroz svoje iskustvo stvara svoj identitet. Kroz ulogu suvozača (značenje reči Pillion), on ne traži samo utočište, već prostor u kojem njegova ličnost konačno može da se definiše u odnosu na nekoga. Međutim, film majstorski prikazuje i drugu stranu medalje kroz lik opasnog bajkera Raya koji svoju ličnost drži strogo pod kontrolom. Očigledno je da ta potreba proizilazi iz neke druge potrebe, potrebe zaštite od ranjive intimnosti.

Što je karakteristično za britanske filmove o savremenom životu, oni ni u jednom momentu ne osuđuju likove za njihove izbore, nikad se ne insistira na uzrocima ponašanja, traumama iz prošlosti ili drugim psihološkim objašnjenjima koji objašnjavaju identitete glavnih likova. Reditelj ne troši vreme na objašnjavanje BDSM pravila autsajderima; on nas prosto baca u taj svet, take it or leave it. Ključna je poruka koju Ray upućuje Colinovoj majci – ona ne mora da razume njihov odnos da bi ga prihvatila. Njihova dinamika je samo njihova.

Pillion je suptilna drama o tome koliko je teško, ali i neophodno, pronaći sebe kroz partnera i kroz razna životna iskustva. Zamislite sebe 10 godina mlađe i pogledajte kako vam se promenila percepcija.  Pillion nas podseća ili upozorava da pronalazak sopstvenog identiteta nije uvek čist i lep proces, već često podrazumeva kretanje kroz tuđe traume i sopstvene nesigurnosti. Colinov put u samospoznaju neraskidivo je vezan sa Rayovom borbom oko oslobađanja kontole i intimizacijom, čineći njihovu vezu jednom od najkompleksnijih romantičnih priča ispričanu na filmu danas.

Lepota Pilliona je u spoznaji da mi kao punoletne osobe koje su svesne u šta ulaze, možemo da tražimo stvari koje želimo, čak i unutar strogo definisanih partnerskih uloga. Putovanje glavnog lika od početka filma pa sve do kraja filma ukazuje na njegov lični razvoj kroz jedno životno, romantično – seksualno iskustvo. Pillion sugeriše da zaljubiti se znači priznati sebi istinu da nisi samo suvozač koji prati tuđu putanju, već i da i ti postavljaš svoja pravila igre.

Na kraju vi ste ti koji birate svoj put.

Vaša pravila, vaša sreća, vaša vožnja.

★★★★½ (4.5/5)