Jay Kelly

Režiser Noah Baumbach u centar priče filma Jay Kelly postavlja figuru svetski poznatog glumca Jay Kellya (Clooney) u ogledalo, ne samo za publiku koja voli da zna sve o zvezdama, nego i za samu zvezdu Jaya, koji, paradoksalno, više nije siguran ko je kad se reflektori ugase. I baš tu počinje osnovna premisa filma: svi znaju Jay Kellyja, ali Jay Kelly ne zna sebe…

U centru priče je Jay (George Clooney), filmska superzvezda koja kreće na put kroz Evropu sa svojim odanim menadžerom Ronom (Adam Sandler). Međutim, ovo nije klasična promocija novog filma, niti komedija o ekstravagantnom životu slavnih; u centru pažnje je njegovo putovanje koje u fokus stavlja odnos između javne persone celebritya i njegove privatne ličnosti / iscrpljenosti…

Baumbach smešta priču van filmske industrije, u Italiju, Toskanu gde evropski ambijent postaje mentalni prostor u kojem Jay mora da se suoči s nečim što ga je do tada štitilo: radnom rutinom industrije i okruženjem yes-say-era koji stalno popravljaju sliku njegove javne ličnosti.

Sve ovo zvuči pomalo meta, jer realno Clooney jeste velika zvezda na zalasku karijere, throwback ka zlatnom dobu Hollywooda, kada su zvezde bile veće od života,  a streaming filmovi i servisi nisu vladale svetom. Samoironično film se našao na Netflixu. 

Film je premijerno prikazan u takmičarskom programu Venecije 28. avgusta 2025, zatim je išao u odabrane bioskope 14. novembra, a na Netflixu ga možete pogledati već od 5 decembra.

Hamnet

Hamnet je onaj retki indie film koji ne pokušava da objasni Šekspira, nego da ga ogoli: da iza najpoznatijeg imena u književnosti pronađe porodicu, telo, kuću, rutinu, i  ono što umetnost obično izbegava kad želi da bude velika – banalnu, svakodnevnu tugu. Chloé Zhao (koja potpisuje režiju i scenario zajedno sa Maggie O’Farrell) uzima O’Farrellin roman i gradi priču iz perspektive Agnes (Jessie Buckley), žene koja ne živi u mitu, nego u zemlji, biljkama, instinktu i tišini posle gubitka.

Radnja je zasnovana na zamišljenoj emocionalnoj istoriji: šta se desi sa brakom i porodicom Šekspira kada umre njihov jedanaestogodišnji sin Hamnet, i kako se taj lom pretače u nastanak dela Hamlet.

Paul Mescal igra Williama Shakespearea, ali film ga ne tretira kao instituciju književnosti nego kao običnog čoveka koji beži u posao, poeziju i svakodnevni rad, dok Agnes ostaje kod kuće da živi sa posledicama gubitka.

Iza kamere je ozbiljna ekipa koja objašnjava zašto je ovaj film veliki event, a ne samo adaptacija romana. Produkcijski su uključeni i Sam Mendes i Steven Spielberg, a među ključnim imenima su i direktor fotografije Łukasz Żal i kompozitor Max Richter , kombinacija filmskih stvaralaca koja prirodno gura priču ka vizuelno-senzornom i muzički snažnom iskustvu, gde gledalac mora da oseti film.

Hamnet je jedan od glavnih kandidata za Oskara / Zlatni Globus, film je već nagrađivan od strane filmske kritike i svi ga smeštaju u top 3 filma 2025 godine. Apsolutni must see!

Avatar Fire and Ash

Avatar: Vatra i Pepeo dolazi kao treći čin Jamesa Camerona u svetu Pandore. On više ne pokušava da nadmaši sam sebe isključivo “vodenim” ili “vazdušnim” čudima, već želi da priču zagreje iznutra – tugom, besom i moralnim balansom koju su prva dva filma namerno držala po strani. Film se direktno nadovezuje na The Way of Water: Sullyjevi i dalje nose Neteyamovu smrt kao otvorenu ranu, a baš iz te ranjivosti priča dobija novu vrstu konflikta, ne samo protiv ljudi, nego i protiv Pandore koja odjednom prestaje da bude jedinstveni “raj” jedne plemenite kulture.

Cameron uvodi Mangkwan klan, takozvane “Ash People”, kao ključni dramaturški obrt: Na’vi više nisu automatski moralna suprotnost kolonizatorima, već društvo koje, kao i svako drugo, ima svoju tamu, svoju politiku i svoj fanatizam. Liderka klana je Varang (Oona Chaplin), figura koja nosi antagonizam bez karikature – nije samo “zla”, nego opasno uverena, sa ideologijom koja izgleda kao odgovor na traumu i istoriju.

Vizuelno, naslov nije metafora: “vatra” i “pepeo” nisu samo elementi, nego način da Pandora prvi put deluje kao mesto gde priroda nije uvek utočište. Condé Nast Traveler je preneo Cameronovu priču kako ga je ekspedicija i susret sa tradicionalnim vatrenim ceremonijama u Papui Novoj Gvineji inspirisao za određene prizore u filmu, dajući osećaj realnosti ritualima novog plemena.

U glumačkom smislu, okosnica ostaje ista: Sam Worthington i Zoe Saldaña kao Jake i Neytiri, Sigourney Weaver kao Kiri, Stephen Lang kao Quaritch (sada trajno u Na’vi telu), uz nastavak linija koje publika već nosi iz prethodnog filma.

Što se distribucije tiče, Disney navodi bioskopsku premijeru 19. decembra 2025 (PG-13), a već sada se priča i o tome da će streaming prozor biti znatno kasnije, verovatno tek tokom 2026, što se uklapa u Cameronovu stalnu kampanju da se Avatar “mora” gledati kao događaj na velikom platnu.

Marty Supreme

U centru priče je Marti Mauser (Timothée Chalamet), otresiti prodavac cipela i ping-pong hustler koji hoće da dokaže da je najbolji na svetu na međunarodnom turniru, ali najbolji nikad nije samo sportska titula: to je zavisnost od pažnje, od rizika, od toga da te grad prepozna pre nego što te samelje.

Najlepši preokret priče je što film nije klasičan biopic, već fikcionalizovana energija inspirisana stvarnim legendarnim igračem Martyjem Reismanom: dovoljno istinita da osetiš miris epohe New Yorka 50ih i scene koje su dovoljno slobodne da Safdie priča o gladi, o socijalnim usponima  i o tome kako pretvoriti šarm u oružje. Chalametov Marty upada u romanse, veze, dogovore i šeme, a oko njega se skuplja galerija likova koji zvuče kao da su ispali iz novinskih stubaca tog vremena – uključujući Gwyneth Paltrow kao bivšu filmsku zvezdu/ social influenserku tog vremena, zbog koje se Martyu otvaraju vrata visokih društvenih krugova.

U isto vreme, ovo je A24 spektakl u Safdie ritmu: nervozno montiranje, krupni kadrovi, stalni osećaj da se svaki razgovor igra za poen. Muziku radi Daniel Lopatin (Oneohtrix Point Never), a soundtrack album izlazi istog dana kad i film, što je tipičan A24 potez da atmosfera filma nastavi da živi i van bioskopa.  Još jedan must see ovog meseca

Anaconda

I za kraj malo smeha i relaksacije u ovoj heavy godini, Anaconda (2025) je kako bi nazvao pametna komedija sa twistom. Za razliku od originala iz 1997 ovaj film sebe uopšte ne uzima ozbiljno. Sa odličnim razlogom.

Kako marketing za film kaže ovo nije reboot, ovo je originalna priča inspirisana zabavnim filmom iz 90ih i svesno igra na predznanje gledaoca o filmovima o Anakondi.

U centru naše priče su Doug (Jack Black) i Griff (Paul Rudd), najbolji prijatelji od detinjstva koji ulaze u krizu srednjih godina i kako to pravi geeekovi obično čine, oni  odluče da snime amaterski rimejk svog omiljenog filma Anakonda i odu pravo u Amazon da to i urade. Naravno, poenta nije “snimanje filma” nego trenutak kad fikcija pređe u stvarnost-  na setu se pojavi prava džinovska anakonda i  njihova romantična ideja o rebootu se pretvori u situaciju u kojoj preživljavanje postaje jedini dostupni scenario.

Ja sam potpuno oduševljen idejom ovog filma, trailer deluje super entertaining, Jack Black i Paul Rudd su odličan izbor za idiote koji se bore sa ogromnom zmijom, samo se nadam se da će i ceo film poput trailera. Volim kad glumci i ekipa ne uzimaju sebe previše ozbiljno, znaju da se zabavljaju sa svojim imidžom, a samim tim zabavljaju i nas gledaoce.

Film u bioskope stiže 25. decembra 2025, kao protivteža ozbiljnom blockbusteru Avataru, pa ajmo da se zabavimo za kraj 2025 i sa osmehom dočekamo 2026.