Kada je objavljeno da će Josh Safdie režirati film o šampionu stonog tenisa iz 1950-ih sa Timothéejem Chalametom u glavnoj ulozi, svi smo bili iznenađeni. Bili smo u fazonu: „Da li ovo ima smisla, ko će da gleda film o ping-pongu?! Nonsense!” Međutim, kad smo saznali da iza svega stoji A24, odmah nam je postalo jasno da je Marty Supreme something special.
Marty Supreme je odličan dramedy (drama + komedija, yes, it’s a thing) smešten u 50-te godine prošlog veka. To je semi-biografska priča o jurenju američkog sna koja nas smešta u vizuelno raskošan svet sa, blago rečeno, anksioznim likovima tog vremena.
Ali prvo, da biste znali nešto više o filmu, morate da pogledate u pravcu režisera i kreatora filma, Josha Safdieja. Josh je odrastao u New Yorku u jevrejskoj porodici razvedenih roditelja. Njegov otac Alberto, strastveni filmofil, bio je ključna figura njegove umetničke kreacije. Naime, on je koristio filmove da deci objasni životne situacije. Na primer, tokom borbe za starateljstvo, puštao im je film Kramer vs. Kramer govoreći: “Ja sam Dustin Hoffman, a vaša mama je Meryl Streep”.
Josh je upravo iz tog razloga nastavio da prenosi svoja životna iskustva na filmsko platno. Nakon sada već kultnih filmova Good Time i Uncut Gems, dolazi nam prirodni „nastavak” sa Martyjem. I u ovom filmu osećamo i prepoznajemo stil Safdieja koji je sada smešten u drugu eru, ali sa istim intenzitetom govori o likovima koji ne mogu da pobegnu od sopstvenih ambicija, čak ni kada znaju da ih to vodi u propast.
Smešten u New York 1950-ih, film prati uspon Martyja Mausera, harizmatičnog prodavca cipela koji je opsednut željom da postane svetski šampion u stonom tenisu. Kako bi finansirao svoju globalnu ambiciju, on pljačka porodični biznis i kreće na haotično putovanje kroz luksuzne evropske hotele i prestižne sportske turnire. Nakon bolnog poraza, Marty se vraća u domovinu gde postaje ping-pong prevarant u zadimljenim salonima, nehotice se uplićući u opasne poslove sa njujorškim podzemljem. Kroz seriju frenetičnih i rizičnih poteza, ovaj egocentrični antiheroj pokušava da povrati dostojanstvo, dokazujući da je u njegovom svetu granica između vrhunskog sporta i potpune propasti gotovo nevidljiva.
Posleratna atmosfera, naročito u jevrejskoj zajednici New Yorka, odiše big hustle energijom koja filmskim likovima daje nadu u bolje sutra. Safdie ukazuje da je američki san o individualnosti paradoksalan: obećava ti da ćeš biti poseban, ali te tera da se pretvoriš u proizvod koji mora stalno da dokazuje svoju vrednost. Na kraju shvataš (ako ikada shvatiš) da nikad nećeš biti dovoljan. Šta se desi kada dođete do tog imaginarnog cilja i skontate: „U jbte, ni ovo nije dovoljno”? Šta onda!?
Marty Supreme je apsolutni trijumf Timothéeja Chalameta, njegov tour de force. On nosi film sa kombinacijom energije, anksioznosti i opsesije, stvarajući lik koji je istovremeno inspirativan i tragičan – simbol Amerike koja nudi sve, ali u realnosti to je jedno veliko ništa.
Film nam poručuje da je američki san najskuplja iluzija koja postoji, jer dok Marty ostvaruje svoj san, ostatak sveta ostaje zarobljen u ritmu promašaja koji niko ne snima. Ovo nije priča o sportu, već o ceni koju plaćamo da ne bismo bili nevidljivi. Na kraju krajeva, možda je najveća pobeda upravo u tome – odustati od trke pre nego što te ona potpuno slomi.
Želite nešto više o Martyu nakon gledanja, pogledajte ovaj video ispod: