Najboljih pet

The End of the Oak Street recenzija ★★★½ (3.5/5)

Poslednji dani ulice hrastova – sci-fi avantura

Distribucija:  Blitz Srbija

IMDB – 6.6

Rotten Tomatoes – Kritičari: 84% / Publika: – TBD

Ima filmova koji te ne pitaju koliko si star. Ti filmovi te vrate u ono vreme kada si bio klinac, kada se nova avantura krila negde iza ćoška, kada su dinosaurusi bili najfascinantnija stvar na svetu. The End of Oak Street će vas odvesti upravo u taj svet, a ako ste odrastali uz Spielbergove klasike osamdesetih, nešto u vama će kliknuti i bićete transportovani u vaše detinjstvo. Kada vam kažem da je ovaj film bolji od svih Jurassic Park nastavaka možda je to najbolja preporuka. Ali krenimo redom…

Svi mi deca 80-ih…

Spielberg je osamdesetih izgradio nešto što se retko viđa u istoriji kinematografije, estetiku jednog detinjstva. Kroz Amblin Entertainment, produkcijsku kuću koja je stajala iza ET, Goonies, Gremlina i Back to the Future, definisao je kako treba da izgleda porodični film u svetu avanture, koji je sadržajan, i nikada infantilan. To su bili filmovi koji su decu tretirali kao odrasle osobe, koji su im davali avanture u neistraženim svetovima koji bi docnije rasplinuli maštu deteta, ali istovremeno oslanjajući se na toplu, nostalgičnu verziju sveta i porodice. I upravo zato danas ovaj film ima veliki značaj.

JJ Abrams (ovde producent) je svoju karijeru izgradio na ovoj tradiciji, prateći utabanu stazu filmova 80-ih, sa Super 8, filmom koji je bio direktna oda Spielbergu. David Robert Mitchell, reditelj kultnog horora It Follows i Under the Silver Lake, sa ovim filmom pravi nešto slično, porodičnu avanturu kojom se on zahvaljuje 80-ima kroz sopstvenu kreaciju. Ne znam da li ste i vi u vašoj mašti nekada zamišljali šta bi bilo da se vratite u neko doba gde vrebaju opasnosti neistraženog sveta. Ja sam sigurno proveo dosta vremena zamišljajući takve scenarije. Ali eto Mitchell se upravo toga setio kao uspešni režiser.

And the story goes…

Porodica Platt živi u mirnoj predgrađu Oak Street, negde u Americi 1982. godine.

Greg (Ewan McGregor) i Denise (Anne Hathaway) su bračni par koji prolazi kroz krizu, napetost, nerešena pitanja braka, uz svakodnevnu distancu koja se postepeno nakupila godinama. Njihova deca, Brian i Audrey, žive u svom svetu avanture i prijatelja, nesvesni koliko je porodica blizu pucanja.

I onda jedne noći, tajanstveni kosmički događaj transportuje ceo Oak Street, kuće, ulice, komšije i sve, u nepoznato vreme i prostor. Ujutru se bude okruženi džunglom. I dinosaurima.

Premisa je jednostavna i genijalna: šta ako Jurassic Park dođe tebi kući, umesto da ti ideš u Jurassic Park? Preživljavanje u sopstvenom dvorištu, ali dvorište je sada okruženo predatorima koji su odavno izumrli.

Ono što odmah upada u oči su dinosaurusi. Za razliku od Jurassic World filmova koji su u potrazi za spektaklom izgubili naučnu kredibilnost, Mitchell i njegov tim su uradili domaći zadatak. Dinosaurusi ovde imaju perje. Kreću se na način koji je bliži najnovijim paleontološkim saznanjima. Zvuče drugačije. Taj detalj koji je naizgled sitan čini ih mnogo verodostojnijim realnosti. Ukoliko su vam se svideli ovi detalji brzo na netflix dokumentarac The Dinosaurs.

Deca su srce ove priče, Christian Convery i Maisy Stella nose sav taj avanturistički Goonies-like  duh filma. Ima tu nevinosti, uzbuđenja i onog specifičnog osećaja da si deo nečeg većeg od sebe. Publika koja je odrastala uz osamdesete će prepoznati tu energiju i odmah je prigrliti.

Tempo je solidan, film ne traje ni minut previše, sat i četrdeset minuta koja prolete u raznoraznim uzbuđenjima. Sve je to potkovano sa odličnom muzikom 80-ih.

Ewan i Anne – wtf was that?

Znamo da su Ewan McGregor i Anne Hathaway odlični glumci. Međutim, njih dvoje zajedno u ovom filmu apsolutno su ne funkcionišu. Ewan je tragično loš, imate osećaj da je došao da odradi posao i pokupi ček, za razliku od njega Anne se još i trudi ali bez adekvatne podrške i ona deluje izgubljeno.

Njihova bračna dinamika bi trebalo da bude emotivno srce filma, a zapravo postala je jedini dosadni element u ovoj priči. Do kraja filma mislim da nikoga ne zanima šta će biti sa Greg i Denise. Problem je što hemija između McGregor i Hathaway jednostavno ne postoji. Svaka scena između njih dvoje oduzima energiju filmu koji bi bolje funkcionisao samo sa decom i dinosaurusima.

The End of Oak Street je film koji bi obožavao da sam klinac i to je najveći kompliment koji se može dati jednom ovakvom porodičnom filmu. David Robert Mitchell je napravio iskrenu ljubavnu pesmu osamdesetima koju je posvetio svom detinjstvu i svom ocu (kako vidimo na kraju filma), sa dinosaurima koji izgledaju kako bi trebalo da izgledaju, i onom Amblin toplinom koja danas retko viđamo na filmu.

Ako imate decu, odvedite ih u bioskop. Ako ste odrastali uz Spielberga, spakujte se i u bioskop.

Ocena: ★★★½ (3.5/5)