Spider-Man: Brand New Day recenzija ★★★★ (4/5)
Spajdermen Novi Dan – superherojski comic book film
Distribucija: Jučer Srbija
IMDB – TBD
Rotten Tomatoes – Kritičari: 91% / Publika: – TBD
Dva epska blockbustera i dva nezaboravna bioskopska iskustva u kratkom roku od dve nedelje, prvo Nolanovo remek delo Odiseja koja obara rekorde i menja standardne za filmsku umetnost, a onda Spider-Man: Brand New Day koji premijerno počinje da se prikazuje ove nedelje sa svim teretom poređenja sa Odisejom.
Brand New Day je bolji od većine Marvelovih filmova u poslednjih nekoliko godina. Ali danas biti bolji od filmova iz Marvelovog studija nema više težinu kao nekada. A i tajming prikazivanja odmah posle Odiseje daje nam osećaj ravnodušnosti jer takvo iskustvo će uvek biti retkost. U suštini dobili smo jedan pravi letnji blockbuster. Pravi Spidey film dosledan izgrađenom svetu Marvela.
Spidey – poslednji akcioni heroj Marvela?
Hajde da budemo iskreni o stanju Marvel kinematografskog univerzuma u 2026. godini. Ono što je Kevin Feige izgradio između 2008. i 2019. je bio jedan od najvećih kulturnih fenomena u istoriji filma. Avengers: Endgame je bio kolektivno iskustvo jedne generacije, bioskopi su bili puni, ljudi su plakali, aplaudirali i vikali na ekran. To se nije dešavalo slučajno. Dešavalo se jer je Marvel deceniju gradio emotivnu investiciju, lik po lik, film po film.
Nakon Endgamea, nešto se slomilo. Faza 4, Faza 5, previše filmova, previše serija, previše multiverzuma koji su obećavali svašta a davali nam malo. Eternals, Thor: Love and Thunder, Secret Invasion, Quantumania, ovo su sve filmovi i serije kojih jedva da se sećamo.Generalno gledano, bioskopska publika je izgubila nit. Posvećeni fanovi su počeli da gledaju iz navike, a ne iz ljubavi. Čak ni Avengers: Doomsday, koji je trebalo da bude novi Endgame, već an trailerima nailazi na mlake reakcije. Nobody cares …Zlatno doba Marvela je prošlost.
Ali Spider-Man je drugačija priča. Spider-Man ima ono što ostatak MCU-a nema: standalone šarm koji ne zavisi od poznavanja prethodnih 37 filmova. Peter Parkerova priča je univerzalna, mladi čovek koji pokušava da balansira odgovornost heroja sa običnim životom, koji gubi ljude koje voli, koji se pita da li je dovoljno dobar. Ta priča funkcioniše bez Thanosa, bez multiverzuma. Funkcioniše prvenstveno na ljudskom nivou sa kojima svaki prosečan gledao da se poistoveti.
I upravo je to razlog zašto Spidey i dalje uspeva da privuče publiku, dok ostatak Marvela ne zna šta da radi sa sobom.
O čemu se radi – Spoiler free
Četiri godine nakon No Way Home, Peter Parker (Tom Holland) živi sam. Doktor Strange je izbrisao sećanje na njega iz svačijeg uma, prijatelji, neprijatelji, svi. MJ ga ne pamti. Ned ga ne pamti. Peter je anonimni heroj koji se potpuno posvetio životu Spider-Mana jer to mu je jedino što je preostalo.
Ali nešto se menja kod njega iznutra. Peterove moći počinju da se mutiraju, njegov paukoliki DNA postaje dominantniji, pojavljuju se organski web shooteri umesto mehaničkih, crne oči, šesta čula na izmaku kontrole. Dok pokušava da otkrije šta se dešava sa njim, tajanstveni negativac koji može da zaposedne ljude preti da uništi sve što mu je preostalo.
U tom haosu se pojavljuju Frank Castle, Punisher (Jon Bernthal), kao neočekivani saveznik koji prezire Peterove metode, ali ceni njegov entuzijazam, i enigmatična figura koju igra Sadie Sink o kojoj ne možemo reći ništa više 🙂
Film je spoiler heavy na sličan način kao što je bio No Way Home. Preporuka, pogledajte film pre nego što internet spojleri unište ceo film.
Tom Holland i Zendaya – kada glumci postanu likovi
Postoji momenat u karijeri nekih glumaca kada prestaneš da vidiš glumca i počneš da vidiš samo lik. Tom Holland je stigao do tog momenta. Peter Parker i Tom Holland su se toliko spojili da je teško zamisliti bilo koga drugog u toj ulozi, ne zato što Holland nema opseg ili sposobnost za druge uloge, nego zato što je u ovu ulogu uneo njegovu autentičnost.
Holland koji je još kao tinejdžer uskočio u franšizu sa Homecomingom 2017. Imao je 19 godina, originalnost, svežinu i vedar duh, uz istovremenu fizičku spremnost. Kroz četiri filma: Homecoming, Far From Home, No Way Home, i sada Brand New Day, gledali smo ga kako odrasta kao glumac i kao osoba. Gubitak Tonyja Starka, gubitak May, i konačno No Way Home u kome je ceo svet zaboravio ko je, svaki film je dodao novi sloj tuge i odgovornosti na lik koji je započeo kao optimistični teenager u crveno plavo kostimu. Realno, nešto tako se desi i u stvarnom životu svakom od nas. Kada prestaneš da budeš dete i suočiš se sa stvarnim životom.
Zendaya u ulozi MJ je posebna priča. Njen lik je bio jedan od kontroverznih casting izbora kada je objavljen pre skoro deceniju, svi su govorili MJ ne izgleda ovako… Danas je teško zamisliti drugu glumicu u toj ulozi. Zendaya je donela MJ intelekt, sarkazam i emotivnu dubinu koja nije bila u originalnom stripu, i tim karakteristikama je napravila lik koji stoji ravnopravno uz Petera, ne samo kao ljubavni interes nego kao lik sa sopstvenim identitetom.
Njihova hemija nije ona tipična hollywoodska ljubavna priča. To je privlačnost dvoje odraslih ljudi koji su prošli kroz neverovatne stvari zajedno i koji nose to iskustvo sa sobom u svaku scenu. Kada su zajedno na ekranu, film diše drugačije.
To je ono što Marvel ne može da kupi sa budžetom i CGI-jem. To se gradi kroz vreme, kroz poverenje i kroz glumce koji su dovoljno dobri da budu veći od materijala sa kojim rade.
Montaža i šablonizacija kao glavni problemi filma
Kao što ja već dugo vremena tvrdim, editing je postala izgubljeno umeće u Hollywoodu, Brand New Day je savršen primer tog problema.
Film traje dva sata i dvadeset pet minuta. Mogao je trajati sat i pedeset minuta i samim tim biti bolji film, Ne zato što nedostaje materijal, materijala ima previše. Tu je problem. Svaki emotivni momenat je objašnjen dva puta. Svaka karakterna odluka je verbalizovana kada je na nju moglo samo da se ukaže. Svaka scena je jedno minut duža nego što treba.
Ovo je sistemski problem Marvel mašinerije. Filmovi se grade u grupama kreativaca, prolaze kroz beskonačne test projekcije, i svaki put kada publika nešto ne razume dodaje se scena koja treba nešto da objasni. I onda još jedna. I još jedna. Rezultat je film koji veruje više algoritmu nego sopstevnoj publici.
Publika koja dolazi na četvrti Spider-Man film sa Tom Hollansom zna ko je Peter Parker. Zna šta ga boli. Zna šta ga pokreće. Ne treba joj petominutna scena u kojoj Peter sedi i razmišlja naglas o tome ko je, jer smo to gledali tri puta pre.
A onda tu je šablonizacija, ona specifična Marvel formula koja se ponavlja do te mere da počinješ da predviđaš scene pre nego što se dogode. Tri čina sa jasno definisanim prelazima. Villain koji u drugom činu pobedi heroja. Emotivni govor koji prethodi finalu. Big finale. Brand New Day ne izlazi iz te formule ni milimetar.
Još jednom zanimljivo je poređenje sa Nolanovom Odisejom, ne zato što jsu uporedivi nego zato što ilustruje razliku u pristupu snimanja filma. Nolan veruje gledaocu. Ne objašnjava. Ne vraća se. Ne drži te za ruku. Marvel, sistematski, radi suprotno.
Spider-Man: Brand New Day je film koji ispunjava obećanja, ovo je letnji blockbuster koji je dosledan Spiderman franšizi, koji poštuje likove i koji nudi dovoljno twistova da publiku drži na ivici sedišta. Tom Holland i Zendaya su i dalje srce svega. Ako želite letnje comic book osveženje Spidey je pravi film za vas. Ako želite epsku avanturu imate Odiseju, ako želite komediju / dramu imate The Invite. Svaki film je savršeno letnje iskustvo. Bioskopi nikad nisu bili posećeniji, a i filmovi ovog leta su na vrhunskom nivou! Lets all go to the movies!
Ocena: ★★★★ (4/5)