Najboljih pet

The Odyssey recenzija ★★★★★ (5/5)

Odiseja – epska avantura

Distribucija: Taramount Film

IMDB – 8,3
Rotten Tomatoes – Kritičari: 95 % / Publika: 97%

Pre skoro tri hiljade godina, negde u starogrčkom svetu, slepi pesnik po imenu Homer ispevao je priču koja još uvek traje. Odiseja nije samo ep, to je temelj zapadne književnosti, prvi veliki roman o putovanju kući, o tome šta znači biti čovek kada te bogovi, mora i sopstvene greške razdvajaju od svega što voliš. Christopher Nolan je proveo karijeru tražeći priče o vremenu, identitetu i moralnoj složenosti. Nije čudo što ga je Homer pronašao.

Homer i Odiseja – priča koja ne stari

Odiseja je nastala negde između 8. i 9. veka pre nove ere, verovatno kao oralna tradicija koja je tek naknadno zapisana. Pripisuje se Homeru, mada istoričari i dalje debatuju o tome da li je Homer jedna osoba ili kolektivno ime za generacije pevača koji su gradili isti ep. Ono što nije sporno je veličina dela.

Priča o Odiseji prati Odiseja, kralja Itake, na desetogodišnjem putovanju kući nakon Trojanskog rata. Deset godina rata, deset godina putovanja, dvadeset godina odsutnosti. Za to vreme, supruga Penelopa čeka i odbija prosce, sin Telemah odrasta bez oca, a Odisej se bori sa Kiklopom, Sirenama, Kirkinom magijom, Posejdonovim besom i sopstvenom smrtnošću.

Ono što Odiseju čini besmrtnom nije akcija, to je njena psihološka složenost. Odisej nije savršeni heroj. On laže, manipuliše, greši, povređuje ljude koji ga vole. Iz svoje perspektive, on je čovek koji pokušava da se vrati kući. Iz perspektive Kiklopovog oca Posejdona, on je ubica sina. Iz perspektive Sirena i Kirke, on je muškarac koji prolazi tim putem i sve uništava. Ta moralna ambivalencija, heroj koji je istovremeno i negativac u tuđoj priči je ono što Nolan prepoznaje i preuzima kao centralnu temu filma.

Nolan i Odiseja – kako je nastao film

Nolan je u intervjuima govorio da ga je Odiseja pratila celu karijeru. Batman Begins, Interstellar, Dunkirk, Oppenheimer, sve su to u suštini priče o muškarcima koji pokušavaju da se vrate kući, ili da pronađu put boreći se sa sopstevnom moralnosti, tražeći smisao svog životnog puta.

Oppenheimer, koji je osvojio sedam Oskara uključujući Najboljeg režisera i Najbolji film, bio je prirodna tačka nakon koje je Nolan mogao da ide u bilo kojem smeru. Izabrao je Homera. Snimao je na IMAX filmskoj traci, koristeći novu tehnologiju koju IMAX CEO Richard Gelfond opisuje kao nešto što ranije nije postojalo. Budžet od 250 miliona dolara. Ekipa koja uključuje Hoyte van Hoytemуa iza kamere i Ludwiga Göranssona zaduženog za muziku.

Kao što je John Leguizamo rekao: He’s got a crazy budget, but he runs it like an indie film, not by committee, not by what the studio says. Nolan uspeva u svetu filmskih studija i blockbustera da zadrži svoj autorski pečat, možda je i to razlog zašto je najbolji filmski režiser današnjice.

Priča

Odisej (Matt Damon), kralj Itake, kreće kući nakon Trojanskog rata. Ono što bi trebalo da bude kratko putovanje postaje desetogodišnje mučno i iscrpljujuće lutanje do kuće. On se susreće sa raznim nedaćama od Kiklopovog gneva, zovom Sirena, Kirkinom magijom, Posejdonovom osvetom. Dok Odisej luta Mediteranom sa sve manjim brojem vojnika, boginja Atena (Zendaya) ga prati i štiti. Istovremeno njegova žena Penelopa (Anne Hathaway) kod kuće bori sa proscima koji su zauzeli palaču i čekaju da je (prisilno) uzmu za ženu.

Sin Telemah (Tom Holland) odrasta bez oca i kreće u potragu za njim. Antinous (Robert Pattinson) je vođa prosaca, antagonist koji nije jednostavan negativac. Kalipso (Charlize Theron) je božanska zavodnica, a Lupita Nyong’o igra dvostruku ulogu, ulogu Helene Trojanske i njenu sestru Klitemnestru.

Heroj koji je i negativac – moralna srž filma

Ono što Nolanov film radi bolje od bilo koje prethodne adaptacije je taj moralni aspekt koji je u originalu uvek bio prisutan ali retko naglašen: Odisej iz sopstvene vizure je heroj koji samo želi kući. Iz vizure onih koje sreće na putu on je destruktivna sila.

Posejdonu je oslepeo sina Polifema. Poslušao je pesmu sirena i preživeo. Preživeo je susret sa čarobnicom Kirki. Uništio je Troju. Žrtvovao ljude koji su ga slepo pratili. Film ne idealizuje Odiseja, prikazuje ga kao čoveka čije vrline i mane dolaze iz istog izvora: volja da preživi i vrati se kući po svaku cenu.

I tu leži tema koja rezonuje u 2026. godini: ljudska nesavršenost koja dovodi do urušavanja civilizacija, i istovremeno važnost ovih priča da bi čovečanstvo nešto naučilo iz istorije. Odiseja nije samo priča o jednom čoveku, to je ogledalo čitave civilizacije, njenih vrednosti i njenih kontradikcija. Humanost koja pokušava da bude usklađena sa božanskim zakonima, ali uvek ostaje falična. Da li kroz kulturu i ovakve priče postajemo bolji ljudi? Nadajmo se da je odgovor pozitivan, i da ovakve priče i danas imaju efekat na današnju civilizaciju. Film je već sada neverovatno gledan, obara sve moguće rekorde a ako skoknete do bilo kog bioskopa čak i u jutarnjim časovima videćete reke ljudi. Potpuno neverovatno iskustvo. Bioskop se vratio na velika vrata!

Glumačke bravure i tehnički aspekt

Matt Damon je verovatno u najboljoj ulozi karijere. Odisej nije akcioni heroj, to je umoran, polomljen, izmanipulisan čovek koji se drži jedinom nitom koja ima smisla: povratak kući.

Tom Holland kao Telemah prijatno iznenađuje sa malo  slojevitijom ulogom. Anne Hathaway kao Penelopa je emotivno srce filma,  njena strpljivost i dignitet u situaciji koja bi slomila svakoga su okosnica priče. Robert Pattinson kao Antinous je antagonist koji ima razlog za sve što radi. Zendaya kao Atena je neuhvatljivo eterealna kao što smo i očekivali.

Jedina zamerka koju ja imam na film je da ima toliko poznatih imena na ekranu da vam to ponekad odvlači pažnju. Kada vidiš Jona Bernthala ili Elliota Pagea u sporednoj ulozi, mozak te na sekund izvuče iz Antičke Grčke i vrati u neki drugi film ili seriju. To je cena koja se plaća kad imate ovako poznatu glumačku ekipu.

Hoyte van Hoytema za kamerom snima najlepše kadrove u Nolanovoj karijeri. Ludwig Göransson komponuje soundtrack koji kao i uvek bukvalno trese platno, muzika ostaje istovremeno drevna i savremena.

The Odyssey je film koji postoji na raskrsnici vremena, između skoro tri hiljade godina starogrčke tradicije i savremenog bioskopskog iskustva, između epske fantazije i intimne psihološke studije, između heroja i negativca koji su ista osoba. Nolan je pronašao u Homeru ono što je uvek tražio: priču koja je istovremeno univerzalna i lična, spektakularna i tiha.

Ovo je još jedan podsetnik da su naše civilizacije izgrađene na pričama. I da ih moramo čuvati, prepričavati i razumeti jer u trenutku kada zaboravimo šta one govore o ljudskoj prirodi, ponavljamo iste greške. Homer je to znao pre tri hiljade godina. Nolan to zna danas.

Jednom u generaciji dođe film koji opravdava svaki razlog zbog kojeg ste zavoleli film kao umetnost i zbog kojeg idete u bioskop. Nolanova Odiseja je film koji se ne propušta u bioskopima. Hype is real. Pravac bioskop!

Ocena: ★★★★★ (5/5)