Najboljih pet

Postoje serije koje nastanu brzo, preko stvaranja ideje do prvog probnog pilota, zelenog svetla od studija, pa produkcija…Međutim, postoje i one serije koje čekaju svoje vreme. One serije koje autor prepravlja godinama, prepisuje, rastavlja, sastavlja, vraća u fioku i ponovo vadi jer zna da može da bude još bolje. Widow’s Bay je upravo ta druga vrsta serije. I upravo zato je jedna od najoriginalnijih stvari na televiziji ove godine.

Ko je autor iza priče –  Katie Dippold

Katie Dippold je američka scenaristica, rođena 1980. u New Jerseyju. Diplomirala je novinarstvo na Rutgers Univerzitetu, a karijeru je izgradila kroz improv komediju na čuvenoj Upright Citizens Brigade pozornici u Njujorku. 

Njen put do serije Widow’s Bay je jedan od najneobičnijih u modernoj televiziji. Prvu verziju pilota napisala je sredinom 2000-ih kao skript uzorak kojim je pokušavala da se zaposli na nekoj seriji. Taj skript je bio toliko specifičan po tonu i humoru da je privukao pažnju Mikea Schura, kreatora Parks and Recreation, koji ju je odmah zaposlio. Tri sezone na toj seriji bile su njena TV škola.

Posle Parks and Recreation, Dippold se okrenula filmovima, potpisala je The Heat sa Sandrom Bullock i Melissom McCarthy, žensku verziju Ghostbustersa i Haunted Mansion. Po portfoliju vidimo da je ona jedna od najtraženijih komičnih scenarista u Hollywoodu ali Widows Bay nikad nije zaboravila. 

“Nisam mislila da će se ovo ikad prodati ili snimiti”, kaže Dippold. ” Godinama je prepravljala originalni scenario Znala sam da ne bih gledala onu prvu verziju serije. Htela sam da se zaista uplašim. Htela sam da ovo bude ono što sam zamislila. Htela sam da utonem u tekst. Ja jesam smešna devojka ali horori su moja pasija.”

Inspiracija je stara koliko i ona sama. “Odrastala sam u New Jerseyju 80-ih, i oduvek sam jurila onaj osećaj kada smo išli na šetnju Long Branchom, gde se nalazila Ukleta kuća koja je bila potpuno zakonski neregulisana i propuštala sve klince. Iskreno, ja sam bila previše mlada za to iskustvo. Ali bila sam toliko uplašena, i toliko sam se smejala, i bila sam uzbuđena, i upravo to je osećaj koji ceo život pokušavam da uhvatim uz pronalaženje pravog balansa između straha i komedije u jednom projektu. Taj nelagodni istovremeni osećaj strave i smeha je upravo osnova Widow’s Baya.

Hiro Murai  – režiser za nadrealno

Hiro Murai je japanski redatelj rođen 1983. u Tokiju, koji je sa devet godina preselio u Los Anđeles. U mladosti je bio fasciniran japanskom kulturom, mangom i animiranim filmovima Hayaa Miyazakija. Diplomirao je na USC School of Cinematic Arts, nakon čega je počeo da radi kao direktor fotografije i VFX artist na muzičkim spotovima.

Put do televizije nije bio jednostavan. Donald Glover mu je dao šansu na Atlanti jer je bio njegov omiljeni redatelj muzičkih spotova, FX je jednostavno prihvatio Gloverov izbor. Murai je sam rekao: “Da sam radio u studiju FX, ne bih nikada sebe zaposlio.”

Ispostavilo se da je to bila jedna od boljih odluka u istoriji savremene televizije. Atlanta je pod Murajevim vizuelnim vođstvom postala nepredvidiva, neukrotiva serija u kojoj je narativna logika više nalikovala plimi i oseki okeana nego linearnoj priči. Posle Atlante dolaze Barry, Station Eleven, Mr. & Mrs. Smith, i svaka od tih serija nosi isti potpis: bold vizuali, mračni humor i uvid u pop kulturu današnjice, sve to su razlozi zašto je danas jedan od najpoželjnijih redatelja na televiziji.

Grammy je dobio za This Is America, verovanto najgledaniji i najkomentarisaniji muzički spot decenije, a Emmy za producentski rad na The Bear.

Za Widow’s Bay, Murai nije samo redatelj. On je izvršni producent koji je zajedno sa Dippold izgradio vizuelni jezik cele serije. Nakon Widow’s Bay, već je potvrđeno da će režirati i biti izvršni producent televizijske adaptacije romana The Marriage Plot Jeffreyja Eugenidesa.

O seriji

Widow’s Bay je miran ostrvski grad četrdeset milja od obale New Englanda. Ali nešto vreba ispod površine. Gradonačelnik Tom Loftis očajnički pokušava da oživi svoju zajednicu koja propada. Nema Wi-Fi mreže, prijem je loš, a mora da se nosi sa sujevernim meštanima koji veruju da je ostrvo prokleto. On samo želi da ga poštuju. Oni ga ignorišu i nastavljaju sa svojim verovanjima u nadrealno. 

Matthew Rhys igra Toma Loftisa, gradonačelnika koji se originalno naselio iz kontinentalne Amerike i ne razume najbolje ostrvrsku narav. Naravno on je veoma skeptičan prema lokalnim sujeverijima o navodnom prokletstvu ostrva.

Ono što seriju diže iznad žanrovskog proseka je tačno ono zbog čega je Dippold dvadeset godina nije puštala iz ruku – ton. “Strašno će biti strašno, a smešno će biti smešno. Nikad ne želimo da strašno deluje glupo. Hoćemo pravu tenziju, jer nikad nisam htela da ovo izgleda kao neka parodija, campy stvar.” 

Inspiracija – od Hitchcocka do Spielberga, uz mnogo Kinga

Postoji jedna neočekivana inspiracija koja govori sve o tome ko je Katie Dippold kao autorka. Postoji fotografija iz 2016. Dippold na Halloween žurci, obučena kao Babadook, sa uvrnutim osmehom, potpuno neprilagođena u odnosu na ostatak gostiju. Njen komentar uz fotografiju: ” Halloween kad sam se obukla kao Babadook ali u kući mog prijatelja je više vladala atmosfera odraslih koji piju vino.” Ta fotografija i taj komentar su Widow’s Bay u jednoj slici, neko ko je duboko, iskreno u horor kulturi, i ko o tome govori sa savršenim komičarskim tajmingom.

Widow’s Bay nije adaptacija Stephena Kinga. King nije pisao scenario, nije bio producent, nije konsultovan. I opet praktično svaka recenzija, svaka fan diskusija i svaki razgovor o seriji dolaze do istog pitanja: koliko je ovo zapravo Kingovo?

Odgovor je, DA., mnogo toga se vuče iz Kingovih knjiga. Ali isto tako mnogo je apsurdnije i duhovitije. Sorry Stephen.

Dippold nije krila inspiraciju. U intervjuu za Boston Globe rekla je da je zaista htela da uhvati tu Stephen King atmosferu, i opisala kako je jedan diner u Marblehead-u u Massachusettsu koji je posetio dok je radila na scenariju izgledao kao iz knjige Stephena Kinga i da je taj cozy-yet-creepy osećaj tog mesta postao emotivni temelj za ceo fiktivni grad.

Hiro Murai bio je jednako direktan. Taj severnoistočni ambijent, vanredno što se dešava običnim ljudima, ovaj žanr je njegovo igralište. Mi očigledno radimo komičnu varijantu i biramo likove s kojima se identifikujemo u tom prostoru, ali okvir priče i atmosfere mnogo toga duguje Stephenu Kingu.

Paralele u samoj seriji nisu slučajne, smrtonosna magla u jednoj epizodi podseća na Kingov The Mist, jezoviti klovn direktno evocira Pennywise iz IT-a, a izolovani grad na ostrvu podseća u flashback epizodama na Salem’s Lot.

Kada je neko online nazvao Widow’s Bay “najsmešnijim natprirodnim hororom koji Stephen King nikad nije napisao”, Dippold je rekla da je to opis koji je sanjala.

A onda se sam King pojavio. Tačno na dan finala prve sezone, King je na X-u napisao: “WIDOW’S BAY is good. MAXIMUM PLEASURE GUARANTEED is even better. It’s like Hitchcock came back to do it one more time.”

Jedan tvit. Jedna reč za seriju koja je nastala pod njegovim direktnim uticajem good i odmah prelaz na drugu seriju. Internet je eksplodirao. Fanovi su bili podeljeni između zahvalnosti što je uopšte komentarisao i razočaranja što nije rekao više za seriju koja mu toliko duguje. Možda ga nervira što ne dobija tantijeme od očigledne inspiracije za seriju.

Horror i komedija — dva lica iste kovanice

Postoji jedna stvar koju horror-komedija kao žanr uvek rizikuje: da bude ili previše strašna da bi bila smešna, ili previše smešna da bi bila strašna.

Dippold pronalazi tačan ton koji bi lako mogao da sklizne u geg-komediju, ali umesto toga ostaje balansiran između tenzije i deadpan humora. Smešno je zaista smešno. Strašno je zaista strašno. I nikad jedno ne potcenjuje drugo.

The Guardian je dao ocenu seriji  5 od 5 zvezdica i opisuje je kao “apsolutni užitak – odraslo, smešno, strašno, istinito. Mare of Easttown sreće Schitt’s Creek. ” Dovoljno je reči da sam bingovao celu seriju za jedan vikend. Potpuno uživanje.

Ono što drži celu konstrukciju su likovi, i to likovi koji su toliko specifični, toliko offbeat, da ih je nemoguće zaboraviti.

Matthew Rhys kao Tom Loftis je srce serije. Referenca njega kao gradonačelnika koji priziva turiste namerno veoma podseća na Jaws, autsajder sa dobrim namerama koji ne razume šta se dešava oko njega.

Kate O’Flynn kao Patricija je otkriće serije. Socijalno anksiozna, večno marginalizovana asistentica gradonačelnika koja veruje da su je svi oduvek potcenjivali. Epizoda koja je fokusirana na Patriciju je ujedno i najbolja epizoda u celoj seriji (Beach Reads). Dođite do epizode 4 i više nećete stati.

Widow’s Bay možda nije savršena turistička destinacija, ali ja jedva čekam povratak u drugoj sezoni.

Widow’s Bay drži 98% pozitivnih kritika na Rotten Tomatoes, sa prosečnom ocenom 8.6/10.

U svetu u kojem streaming produkcija često teče brzinom komercijalne logike, Widow’s Bay je podsetnik da neke priče znaju da sačekaju. Dvadeset godina čekanja. Isplatilo se. Uživajte

5 serija koje gledati ako vam se svideo Widow’s Bay

Widow’s Bay nije jedina serija u ovom žanru, ali je jedna od retkih koja uspeva da ne izgubi niti jedan od dva elementa. Ako vas je serija oduševila, evo šta još vredi pogledati:

Twin Peaks – originalni mashup napetosti, misterije i uvrnutog humora uz fenomenalan Lynchov pogled u malu zajednicu koja krije mračne tame. Widow’s Bay u mnogo čemu nastavlja tu tradiciju.

Northern Exposure – serija koja se često pominje kao referenca. Autsajder koji dolazi u ekscentričnu malu zajednicu i pokušava da je razume. Widow’s Bay je njena gotik sestra.

Severance – Apple TV serija koje takođe igraju sa žanrom kroz humor i tenziju.

What We Do in the Shadows – horror-komedija koja je urnebesna i funkcioniše kroz razvoj likova a ne samo jump scareove.

Schitt’s Creek – Jer Schitt’s Creek dokazuje da su excentrici najlepše TV društvo.