Najboljih pet

Backrooms recenzija: ★★★★ (4/5)

Backrooms: Bez izlaza, nadrealni horor

Distribucija: Blitz Srbija

IMDB – 7.1
Rotten Tomatoes – Kritičari: 89 % / Publika: 74%

Žao mi je što moram započeti recenziju sa stvarima koje nemaju veze sa filmom. Iskustvo u bioskopu zavisi od svih nas koji gledamo isti. Bioskopska maloletna publika koja se pojavila u velikom broju u Cineplexxu Ušće jednostavno nema ni dovoljno kulture ni dovoljno strpljenja za ovakve filmove. Njihovo ponašanje u grupama, bez pratnje odraslih, jednostavno je nepodnošljivo za svakog normalnog gledaoca filma, a sam Cineplexx bioskop bi trebao da vodi računa koga pušta na R ocenjene filmove, maloletna lica od 12-13 godina stvarno ne bi trebala da gledaju ovakve filmove bez pratnje odrasle osobe. Ali ok, znamo gde živimo, još jedna stvar koja je pokvarena u ovom sistemu.

Zašto je ovo bitno za priču o filmu Backrooms, prvenstveno zato što ovo nije film za svakoga, ponajviše za nestrpljive tinejdžere. Žanr nadrealnog horora koji se zasniva na postepenom građenju jezive atmosphere i neizvesnosti, gde nema tipičnih jumpscare momenata, jednostavno nije za takvu publiku. Filmovi koji grade atmosferu straha će uvek biti strašniji od drugih podžanrova u hororu. Backrooms nas vodi upravo tamo, u onaj hodnik koji ne znaš gde ide, sa zvukom koji ima neprirodan zvuk, sa aktiviranim šestim čulom da nešto nije u redu u svetu oko tebe. 

Kane Persons – the kid, the myth, the legend

Pre nego što pređemo na sam film, treba reći nešto o momku koji ga je napravio, jer ta priča je fascinanta kao i sam film.

Parsons je rođen 2005. godine, iste one kad je YouTube pokrenut. Sa šesnaest godina, 2022, postavio je na YouTube found footage seriju pod nazivom The Backrooms, inspirisanu fotografijom sa 4chana iz 2019. koja prikazuje naizgled beskonačan niz praznih kancelarijskih prostorija u žutoj boji. Ta serija ga je dovela do A24, gde je u 20 godini života postao najmlađi reditelj u istoriji ovog studija. 

Da budemo jasni: ovo nije teen prodigy priča za Instagram. Ovo je mladić koji je od svojih kratkih videa na youtube-u napravio jedan od najočekivanijih horor filmova godine. Ako želite da pogledate ceo lore oko Backroomsa kliknite ovaj video ispod.

Bila jednom jedna prodavnica nameštaja…

Clark (Chiwetel Ejiofor) je propali arhitekta koji vodi prodavnicu nameštaja pod imenom Cap’n Clark’s Ottoman Empire. Pije previše. Razveden. Ima terapeutske sesije sa Dr. Mary Kline (Renate Reinsve) koje ne pomažu ni njemu, ni njoj. Jednog dana, iz podruma prodavnice otvori se portal u drugu dimenziju, beskonačan lavirint hodnika, kancelarija i prostorija koje ne vode nikuda.

Na papiru, to zvuči kao setup za standardni horor. U praksi, Backrooms nije horor film u konvencionalnom smislu. To je surrealistička studija o izolaciji, stagnaciji i onome što se desi kada čovek izgubi kontakt sa svetom oko sebe i sa samim sobom.

Neko nas posmatra

Ono što Backrooms radi bolje od skoro svakog liminal horror filma pre njega je taj specifičan osećaj koji je teško opisati rečima: sve je poznato, ali nešto je off. Hodnici izgledaju kao hodnici iz kancelarije u kojoj si radio. Prostorije liče na stan u kome si živeo pre deset godina. Svetlo je isto ono fluorescento svetlo koje te je iritiralo u supermarketu.

To je multiverse ne kao naučnofantastična ideja, nego kao psihološko stanje pojedinca. Paralelni svet koji nije dramatično drugačiji od našeg, samo malo pogrešan na svakom nivou. I upravo taj malo pogrešan osećaj je ono što nas proganja u svakodnevnom životu 2026. godine. Sve izgleda poznato, sve funkcioniše, ali imate osećaj da nešto nije na svom mestu. Backrooms taj osećaj gradi sa neprekidnim sobama.

Očigledna je inspiracija Parsonsa sa klasicima nadrealnih priča, od Kubrickovih hodnika iz The Shininga, Lynchov Black Lodge iz Twin Peaksa, a danas, 2026 imamo Backrooms koji nas vode u naš um bez izlaza.  Novi digitalni svet i nova generacija gradi svoj novi jezik. Ponekad dobijamo utisak da je film pretrpan idejama sa interneta (pojam creepypasta – kratke, zastrašujuće priče koje su nastale i proširile se internetom. One su savremeni oblik urbanih legendi i tradicionalnih horor priča, prilagođen internet forumima), tako da je normalno da neke od njih funkcionišue, a neke ostaju suvišne i nedorečene. Ali ako pogledate njegov youtube channel shvatićete da je upravo to njegova taktika, pokušaj sa mnogo ideja a iskristalisaće se najbolje. Ceo proces fake it till you make it podseća na seriju Lost. Kane je bar inspiraciju tražio od najboljih.

Chiwetel Ejiofor daje možda svoju najbolju ulogu od 12 Years a Slave. Clark je kompleksan lik,  sebičan, ranjen, pun samosažaljenja koje se maskira u racionalnost. Ejiofor to igra bez trika, bez velikih gestikulacija, samo sa onom tihom urušenošću koja te prati kroz ceo film. Renate Reinsve,  koja postaje jedna od najvažnijih glumica danas, pa je i ovde sidro koji drži celu priču. Njena lik Mary počinje kao sporedna figura i završava kao centralna u poslednjem činu.

Moja jedina zamerka je na scenarističkom razvoju ponajviše Clarka koji mi je nedosledan u svojim postupcima. Ima momenata gde njegove akcije ne prate logiku lika koji smo upoznali u prvom činu.  Za film koji toliko pažljivo gradi arhitekturu prostora, nedoslednosti u izgradnji lika su ostale previše upadljive. 

Beskonačni prostori uma

Backrooms je film koji postavlja pitanja bez odgovora i to radi namerno. Lavirint beskonačnih snova nije stvaran. Putevi i hodnici su samo degradirane senke naših sećanja. Unutrašnja nesreća koja dobija zidove i fluorescento svetlo. Parsons je u dvadesetoj godini napravio film koji će se pamtiti, ne savršen, ali daleko ambiciozniji od svega što mladi reditelji obično dobijaju priliku da naprave.

Backrooms nije film o vanzemaljskim dimenzijama, ni natprirodnim hodnicima. To je film o prostorima koje sami gradimo, onim nevidljivim lavirintima koje konstruišemo od loših iskustava, potisnutih impulsa i crnih misli koje ne znamo kako da imenujemo. Svako od nas ima svoju sobu bez izlaza. Svako od nas zna kako izgleda to fluorescento svetlo koje nikad ne gasi. Pravi horor je hodnik koji si sam izgradio i koji te vodi u sve mračnije dubine istog.

Izađete iz bioskopa i pogledajte prostor oko sebe. Sagledajte sebe drugačije. To je dovoljan razlog da kupite kartu.

Ocena: ★★★★(4/5)