Najboljih pet

Michael Jackson biopic je u bioskopima, i već sada znamo jedno – svi imaju neko mišljenje. Kritičari pljuju po filmovi, publika (većinski afroamerička populacija)  brani Majkla, a oni neutralni, koji ga još nisu gledali, već imaju izraženo mišljenje o filmu. Tipičan biopic haos. Dok se Hollywood muči da snimi dobar film o najvećim muzičarima, postoji lista filmova koji su taj posao već odradili, i to odlično. Muzički biopici koje morate pogledati – 5 filmova + 2 skrivena dragulja.

Pet muzičkih biopika, po veoma subjektivnom osećaju, koji su preživeli i kritičare i vreme, plus dva skrivena bisera koja zaslužuju mnogo više pažnje nego što su dobila. Jer dok novi filmovi dolaze i odlaze, Amadeus, Rocketman i Walk the Line nikuda ne idu, pogledajte ih i uživajte u kvalitetnim biografijama muzičara:

Amadeus (1984) – Miloš Forman

Ok, ovo je jedan od filmova koji će uvek biti u mojoj top 10 listi filmova svih vremena. Tehnički nije biopic u modernom smislu , više je psihološka drama o ljubomori, neshvaćenom geniju i ceni neverovatnog talenta. Ali ako ikad postoji film koji razumete šta znači biti u senci nekoga ko je bolji od vas, to je Amadeus. Tom Hulce kao Mozart, F. Murray Abraham kao Salieri koji posmatra genija i ne može da ga podnese. Osam Oskara, uključujući Najboljeg glumca i Najbolji film. Jedan od najvećih filmova ikad snimljenih, bez obzira na žanr.

The Doors (1991) – Oliver Stone

Oliver Stone na vrhuncu, Val Kilmer u ulozi koja ga je bukvalno progutala. Kilmer je toliko ušao u lik Jima Morrisona da su ga članovi benda tokom snimanja zvali Jim, a ne Val. Film je haotičan, psihedeličan i previše dugačak na momente – tačno kao i sam Morrison. Ako ste ikad hteli da razumete šta je bila ta era, taj haos, ta destruktivna veličina, The Doors vam otvara ta vrata.

Rocketman (2019) – Dexter Fletcher

Dok je Bohemian Rhapsody igrao na sigurno, Rocketman je skočio s litice. Taron Egerton kao Elton John u filmu koji nije biopic u klasičnom smislu, više je muzički mjuzikl koji koristi pesme kao emotivni jezik, ne kao dokumentarni zapis. Tamna strana slave, ovisnosti i usamljenosti prikazana bez kompromisa. Kritičari su ga voleli više od Bohemian Rhapsodya, i nisu pogrešili.

Bohemian Rhapsody (2018) – Bryan Singer

Film koji je dosta razočarao fanove Queena i Freddija, ali istovremeno sve nas je zadovoljio na neki način. Feel good priča je najgledaniji muzički biopic u istoriji, i film koji je gotovo sam renesansirao žanr. Rami Malek kao Freddie Mercury u ulozi koja je donela zasluženi Oskar – fizički, glasovno i energetski transformativna. Film ima svojih slabosti, kritičari su se podelili, ali publika je presudila jednoglasno. Rekonstrukcija Live Aid koncerta iz 1985. na kraju filma je jedna od najboljih završnih sekvenci u modernom bioskopu. Queen muzika jednostavno nosi ceo film i atmosferu.

Walk the Line (2005) – James Mangold

Johnny Cash i June Carter, Joaquin Phoenix i Reese Witherspoon. Film koji je mogao biti standardna ljubavna priča ali je odlučio da ide dublje – u zavisnost, u samodestrukciju, u to šta ljubav prema drugoj osobi može da uradi s čovekom. Phoenix je naučio da svira gitaru i peva za ulogu. Witherspoon je uzela Oskar. Jedan od najemotivnijih muzičkih biopika ikad snimljenih.

Bonus Round: Dva manja filma koje niko nije gledao a treba da budu na spisku:

Blaze (2018) – Ethan Hawke

Ethan Hawke kao redatelj, priča o Blazeu Foleyu – tekstopiscu koji nikad nije probio, ali čije su pesme peli Merle Haggard i Willie Nelson. Spor, tih, i potpuno autentičan. Nema glamura, nema velikih scena, samo čovek sa gitarom i životom koji nije išao onako kako je zamišljao. Jedna od najlepših i najmanje gledanih priča o muzičarima u poslednjih dvadeset godina.

24 Hour Party People (2002) – Michael Winterbottom

Tony Wilson, Factory Records, Joy Division, Happy Mondays i cela manchesterska scena osamdesetih i devedesetih kroz oči čoveka koji je bio u centru svega – i koji je sve to propustio da zaradi. Steve Coogan je sjajan, film je meta, svestan sebe i haotičan na najboji mogući način. Ako ne znate ništa o toj eri i toj muzici  ovaj film će vas naterati da odmah pustite Joy Division. Garantovano.