Project Hail Mary recenzija: ★★★★½
Projekat Očajnički Pokušaj – distribucija Jučer
Izašao sam iz bioskopa sa osmehom. Ne onim kurtoaznim u fazonu aaa ok, ovo je sasvim solidan film, nego sa onim osmehom koji vam ostaje na licu dok čekate lift, dok šaljete poruku drugarima da je film apsolutni joy i da moraju da ga gledaju, pa sve do sada kada pišem recenziju u nadi da će svi koji ovo pročitaju trkom skoknuti do bioskopa. Project Hail Mary je upravo ta vrsta filma – film koji te podseća zašto voliš da ideš u bioskop i da doživiš ono veličanstveno bioskopsko iskustvo. 4.5/5 zvezdica od mene, skoro pa savršeno, bez ikakve zadrške.
O čemu se radi (bez major spoilera, obećavam)
Pre deset godina, Ridley Scott nam je doneo The Martian. Danas, ista ekipa – pisac Andy Weir i scenarista Drew Goddard – ponovo udružuje snage, ali pod palicom vizionarskog dvojca Phila Lorda i Christophera Millera (Spider-Verse). Rezultat? Project Hail Mary nije samo još jedna svemirska avantura; to je injekcija čistog optimizma koja nam je u 2026. godini potrebnija nego ikad.
Ryland Grace (Ryan Gosling) se budi iz kome, sam na svemirskom brodu, bez ikakvog sećanja ko je, gde je, ili zašto je tu. Kroz fleš-bekove polako otkrivamo odgovor: Zemlja je u opasnosti. Mikroskopske vanzemaljske bakterije poznate kao astrophage polako proždiru energiju Sunca, što bi na kraju dovelo do globalnog izumiranja na Zemlji. Grace, povučeni učitelj prirodnih nauka koji više liči na čoveka koji zaboravlja da plati komunalije nego na svemirskog heroja – završava kao jedini preživeli čovek poslan da pronađe rešenje.
Jednom kada stigne tamo, otkriva da nije jedini koji je imao tu ideju.
Tu prestajemo. Ostatak je bolje doživeti.
Knjiga vs. film – editing kao umetnost
Čitao sam knjigu Andy Weira tokom prošle godine, što je i blagoslov i prokletstvo. Blagoslov jer možeš hladne glave da posmatraš šta su reditelji uradili sa materijalom. Prokletstvo jer znaš svaki obrt unapred.
Knjiga ima jedan problem koji je teško ignorisati: ritam se svodi na beskrajno ponavljanje istog ciklusa. Problem – rešenje – novi problem – novo rešenje. Petnaest puta. Vir ima dar za naučnu logiku i humor, ali negde oko sedmog ciklusa počneš da osećaš kao da si zaglavljen u laboratorijskoj petlji bez prozora.
Phil Lord i Christopher Miller su razumeli nešto što mnogi adaptatori ne razumeju: film nije knjiga, i dobar editing nije samo rezanje scena – to je umetnost sama po sebi. Ono što je na papiru izgledalo kao repetitivna naučna procedura, na ekranu postaje jedna kompaktna priča koja te odvede negde daleko i vrati kući za nešto više od dva sata, a da se ne pomeriš u sedištu. Film uspeva da vas odvede u svemirku avanturu.
Režiseri Lord i Miller su dugo bili u pozadini kao producenti na Spider-Verse filmovima, a kratko su se zadržali na problematičnom Solo: A Star Wars Story pre nego što su otišli sa projekta. Lepo ih je videti ponovo u sedištu reditelja. Snimili su naučno-fantastični ep koji traje više od dva i po sata, koji je u velikoj meri buddy – buddy scifi komedija ispunjena naučnim konceptima pre nego akcijom, i to je dobra stvar. Film je istovremeno veoma pametan, oštar, brz i zabavan. I to apsolutno nije mala stvar.
Scenarista Drew Goddard, koji je radio isti posao na The Martian (još jedna knjiga istog autora), ponovo pokazuje kako se nauka može pretvoriti u uzbudljivu priču a da ne izgubi ni gram integriteta.
Ryan Gosling – one man show
Ryan Gosling je savršen izbor. Ryland Grace je genije, ali istovremeno skroman, nespretan, topao, pomalo smušen čovek koji bi pre nosio džemper sa životinjama nego svemirsko odelo. Gosling u toj ulozi je veoma prirodan, a taj spoj ranjivosti i inteligencije koji ga čini likom za kojeg navijate od prve scene.
SPOILER AHEAD
Ali pravi adut filma je odnos koji Grace razvije sa vanzemaljskim bićem kojeg sreće u svemiru. Rocky – kako ga Grace nazove – nije ništa što smo ranije videli na ekranu. Komunikacija između njih dvojice počinje od nule: bez zajedničkog jezika, bez zajedničke biologije, bez zajedničke logike. Razvija se postepeno, organski, kroz nauku i strpljenje i neočekivani humor.
Na prvom gledanju je smešno i dirljivo. Na drugom razmišljanju shvataš koliko je to pažljivo građeno – filmski jezik razvoja odnosa između dva bića koji su, na svakom nivou, potpuno različiti. To je srce filma.
Optimizam kao radikalni čin
Ovde ne pričamo o naivnom happy-endu kakav dobijamo od Disneya poslednjih nekoliko godina koji su nas smorili za medalju. Project Hail Mary slavi optimizam koji je zaslužen, koji se bori za sebe, koji dolazi iz znanja i volje da razumeš nekoga drugog.
U trenutku kada je teško zadržati veru u ljude i sisteme, ovaj film bez ikakvog izvinjenja tvrdi da nas neće spasiti oružje, strah ili agresija. Spasiti će nas inteligencija, komunikacija i saradnja. Film slavi ljudsku sposobnost da prevaziđe sopstvene mane zarad višeg cilja. Postepeno, skoro neprimetno, film postaje priča o tome ko možemo biti ako preuzmemo rizik da se suočimo sa nepoznatim i imamo otvoreno srce i oči ka svetu i ka ljudima oko nas. Nikad nemojte prestati da učite i upijate svet oko sebe.
Project Hail Mary je film koji voli nauku, voli ljude, i veruje gledaocu. U 2026. godini, to je politički stav. I spektakularno ga je gledati na velikom ekranu.
Amaze, Amaze, Amaze!!! Happy, Happy, Happy!!!
★★★★½ (4.5/5)